Evo ću opeta pisat za Hunčane i onako kako penson...

Kad su posičene prvie dvi murve na Pijaci napiso san na fejsu Hunca da me sramota radi hunčani, kad su se posli tega posikle i druge dvi skupa sa dračami (bagremima) zvo san one ča san misli da tribon a to lista je finila sa poteštoton i reko san in ča mislin, na svoj fejs san stavi sliku pijace iz vrimena kad san se jo rodi na kojon se vidi da to stabla jesu 45 godišć starijo ma da se paridu jednoko stori, jedino iza droč ni bila butiga nego zidić, a i vididu se niki judi koji već odovna nimo... Kad su mi niki Hunčanii odgovorili bilo mi je drogo, a onda san dobi i dor kojen se siguro nison nodijo :) Fola onen ča mi ga je poslo, kad ovo proštije poznat će se...

Mučilo me je zoč se posiklo stabla za kojo se nikor u Huncu ne spominje kad i ko ih je usodi, jedno jutro san se probudi i onako ležeć penso obo temu... palo mi je svega napamet a evo dil tega ovuod šoto:

Ne mogu reć da Hunčani ne volidu stabla, puno puti san ču i Joku Stopu i Vielkotove da bi doli "neznon čo" da in koprivac koji jemodu blizu kuće rieste isprid kuće, oba koprivca kojo spominjen su Hunčanima znoni: jedon je iza Stopine kuće,a drugi je u Gvardjanoven dvuoru. Ne bin ni jo posiko murvu u Trutinen dvuoru, neka je skoro poginula... A ono ča je na komunu? Kad rečen komun mislin na ono ča pripado svima Hunčanima a ne gledon je se to zove Pijaca, Žardin, Lokve, puti ili komun... Odma mi je po napamet momak koji je reko da bi vajalo ispilat koprivce kraj svietega Roka jer smietodu za autuobuse, a jo nison nikad vidi da radi tega autuobus ni paso nego jedino ako mu je smetalo kojo auto, jer je šofer čas nikuda išo a auto je ostavi na sri puta... Ali ti koprivci su još živi a nodijen se da ćedu i bit još vike...

Poče san sa Pijacon, ali ću se vega puta držat somo stabol i to ću hodit po veličini:

Nojveće stablo kojo san vidi je platana u Trsteno kraj Dubrovnika, za njon bi bila Trišnja u pokojnega Stipule u Podhumajcu, a svak ko je bi u mene u goste i vidi ga prizno je da toliko stablo ni vidi... Nažalost ona se razbolila i poginula kroz zodnjih piet godišć. Nju je kako govori navrnu Jurek kad je bi mlod, znači da ni bila puno stara...

Drugo dvo veliko stabla kojo poznajen nikad nison vidi nego san somo za njih ču po priči starijih, za velu Koprivu san ču da jemo i slika ali je dosad nison vidi, ona je resla na mistu današnjega koprivca na pijaci a grone su jon bile do Crikve do Skule, kako je okolo koprivca bi jedon ried facodi stivon uokolo, okolo Koprive govoru da su bila četiri, zato če bit muva bila puno bližje lipi nego koprivcu. Ona je posičena prid drugi rat a naredi je da se posiče Meštar Tutić. Zoč je to naredi , a i ploti je judima da je ispilodu san ču dvi priče, od ondašnje mlajarije posičena je radi tega jer je Meštru smetalo ča liti judi i omladina sedu pod njon i ne dodu mu na miru spat popodne, a drugo je od čovika koji je pilo da je to učiveno jer je počela ginut. Odovna san ču obe priče i već ni jednega od njih ne mogu pitat da ponovu, ali mi se čini da mi je rečeno da je kad se iscipala u njon bilo 56 konji drvi!!! Velo česmina je resla uz gomilo u Orišju. Još se od nje vidila stapina kad san zolnji put tuda paso; za nju su mi pokojni borba Onte Truto i barba Jakica Postiranin govorili da je podonje moglo leć veće od stuo brov uhlod. Nju je ispilo pokojni Stipula za tak u bikariju, neznon je ti tak još živ ili ne, a mogo bi bit ako je stapina još na mistu.

Po starosti poza njima bi bila ovo stabla kojo su se zolnjo ispilala na pijaci, ali to svi znodu i obo ten nieću pisat, to duojde ko kruna na ovo drugo, jedino vajo spomienut jednu draču kojie se mlaji nećedu spominjot:ona je prvo stablo kojo jo znon da fali sa pijace (ne i iz žardina) a resla je uz kantun popovega dvora, nju se ispilalo kad se redila Popova kuća, ali je bila slaba i napola suha. Kad se riedila Popova kuća ispilala su se i dvo velo cedra kojo su riesli isprid zahoda u gornjen popoven dvuoru. I za njih moremo reć da su bili od svega Hunca a ne somo popovi neka su njemu bili u dvuor.

Bili su i dvo stabla hodeć od pijace ki gruobju, "vojka" uz komižanovu lantonu kojo je poginula a sad imo tako stablo u mene iza nove kuće i uz Mrtuorija dvor u gomili. Na drugu stronu je bila drača uz kantun Trutinovega vrtla, ona je rovinona kad se širilo ceste i radi tega odnilo velu gomilu kojo je bila prikoputa Trutina kuće di je sad čistina, posli teg aje posičena. Još višje je bila jedna velo omendula u kantun Carevića vrtla ča je sad isto komun, i ona je poginula po se ispilala. Od otie drače je iznikla ono ča je sad uz komižanovu lantonu

Hodeć uza skaline prima gruobju danas je manje čenpresi nego pri a jedon dil je ispilon jer su "pili vrtol" a i meni se svitovolo da ispilon one uz moj vrtol jer će mi izist vrtol a i omiendula će mi boje rest, Omiendula je poginula i jo san je loni suhu ispilo ali su čenpresi još uz gomilu :)

Sda bi se vroti u Žardin, koliko je muke uon vidi... Sodjen je okolo triesete a sodili su ga dica sa Meštron Tutićon. Bi je ogrojen mrižon od žice i u njemu je uz cedre, čenprese bi i jedon Pinjuol a u to doba je bilo i ruž i drugega cvićo. Vrota su bili sa Pijace uz kantun od kanpanela i još hi es moglo noć dopri por godin. Uz Popv dvuor je bi ostavjen put do rovinježovega i popovih vrot kojo su bili na sri zida a ne kako sada prima pijaci. Njega su počeli sić Njemci u drugen ratu kad su tamo sakrili tope od aviuoni... Daje se jo spominjen da se za stabla veživo tondin kad se rastiezo autima priko pijace... tako su niki poginuli, Pinjuol i još ništo je ispilono kad su se širile ceste da bi se moglo očistit gomile iz rovinježovega vrtla (ili za probit put na pijacu di je sad portun). Dvo velo cedra na kantunu uz Zakapića su se ispilala kad je Joko Carević ugrodi magazin za dalmacijavino i nisu mogli pasat šleperi... jedon čenpres sa drugega kantuna je izgori kad je Siniša Tutić mećo lug sa žeravon uz njegaa uon ga je i ispilo govoreć da je žardin njegov... Tako gredu jedon po jedon a zadnji je fini pri por don, poginu je pri ali se tad ispilo, a poginu je jer se por puti rovino sa autima. Koliko će još Žardin durat? Koloko mi pustimo, sad kad se uriedi pijaca onda je na riedu da se Žardin ogrodi i uredi!!!

Spominjen se i Jablana ča je rieso izmeju Begove kuće (danas zuog) i Skule. Njega se posiklo još pri nego san jo išo u skulu (1972) jer su mu žile išle u gustirnu, a jo san prvi put vidi da kolac zabiven u zemju ozeleni; jednu gronu su bili zabili na kantun Begove kuće u koju je onda stola Domina Luongotova udovica Mike Trutota, da bi ona jemala di vezat konop od robe, i ti kolac je ozeleni s prolića ali se u krisu osuši..

I jednega molega stabla se spominjen koji je posičen kosoron, radi čega, je radi dvo naručoja drvi ili jer je nikomu smeto ča mu je frut jut... Mislin na šipak ča je rieso u dvuoru od store butige. Posli ću pitat čovika za kojega sumjon da ga je posiko ako mi bude ti reć...

Još ću spomenut jedna stabla radi kojih se bila digla buna u mistu dokle se ni doznalo di su stapine od njih, rič je obo kruškicami koje je ispilo Vole Tomić jer je to od njega isko Mijarić da će pravit od njih kipove (jo san govori:ćorove ondjele) Kad se doznalo di su kruškice Hunčani su umukli i nisu hi već spominjoli, Mijarić je umri bez da je izdilo čo, a kako su finile stapine to neznon... Jedna od tih kruškic je riesla kraj Kruškice, ostala je storo počemu se i teren tako nazvo, a ispilonu je ko grm podgalo pokojni Visko Brne, tako da je meni do ideju da je podgalon opeta kad je zenula iz hreba.

Recmo da se ovo spominjen četrdesiet i koju godinu, ča je u to doba u Huncu usodjeno? Na komunu se sve skoro do izbrojit na prste: Stabla kojo je Meštar Rovinjež usodi okolo zoga i drača koju san jo na nagovor borbe Onte usodi na "gomili " uz kantun Komižanove pećnice;manje nego je ispilono u zolnjen tiru na pijaci.

Zaboravi san novu Skulu, isprid nje su bili klenji ča su poginuli, osto je somo smrdiej; ali se sadašnji učitelj pokozo vridnin, usodi je jelu, maslinu, još niko stablo i još dosta tega te ako ovako poduro napravit će ono ča je Meštar Tutić bi napravi u Žardinu na Pijaci i u Orihu. Dica mu sa velikon vojon pomožedu tako da jemo nodie i za nos starije...

Zoč san ovo napiso? Hunčani su zamukli kad su se kruškice ispilale za nezamirit se (bilo ih je u soli 56 kad se obo ten govorilo...) da su onda nastavili govorit brž bi danas bila stabla na pijaci živa, da san jo drugačije nastupi kad su se ispilale prve murve brž bin bi sposi druge, a brž bi se ispilalo i Soforu... nikad se nieće znat, ali ovo je mene potaklo da napišen čaguod, da počmen govorit javno, neka svi znodu kako mislin, nodijen se da će bit boje!